Sentence alignment for gv-mkd-20100715-6967.xml (html) - gv-srp-20100715-966.xml (html)

#mkdsrp
1Србија: Еден пар чевли, еден животSrbija: Par cipela, jedan život
2И покрај тоа што поминаа 15 години од масакрот во Сребреница, Ратко Младиќ - генерал на Армијата на Rепублика Српска (српската Армија во Босна) кој е оптужен од Хашкиот трибунал за геноцид и бруталната смрт на повеќе од 8.000 муслимани во овој босански град на 11-ти јули 1995, сѐуште не е уапсен.Iako je prošlo petnaest godina od masakra u Srebrenici, general Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, koga je haški Tribunal optužio za genocid i smrt više od 8000 Muslimana u ovom gradu 11. jula 1995. godine, još nije uhapšen.
3И покрај фактот што после неколку години, Младиќ се повлече во Србија и во 2003 беше забележан на трибините на стадионот „Маракана“ за време на фудбалскиот натпревар на државната екипа, српските власти тврдат дека не знаат дали Младиќ се крие во Србија.Uprkos činjenici da je nekoliko godina kasnije Mladić penzionisan u Srbiji i da je za vreme jedne utakmice srpskog nacionalnog tima iz 2003. viđen na tribinama stadiona „Marakana“ u Beogradu, srpske vlasti tvrde da ne znaju da li se on krije u Srbiji.
4Тоа веројатно значи дека службите на власта и силите за обезбедување не се способни да ја вршат својата должност или, едноставно не сакаат да го пронајдат и да го уапсат, за да не предизвикаат незадоволство кај многумина од Србите, кои Младиќ го сметаат за народен херој.To očigledno znači da vlast i službe bezbednosti nisu sposobne da izvršavaju svoje dužnosti ili da jednostavno ne žele da ga pronađu i uhapse kako ne bi izazvali nezadovoljstvo među mnogim Srbima koji smatraju da je Mladić nacionalni heroj.
5Тие искрено веруваат дека неговите офицери и војници, кои ја освоија Сребреница на 11-ти јули - град заштитен од холандските воени единици на ОН - ги разделија децата од жените и потоа ги убија речиси сите мажи од градот и околината, им се одмаздија на муслиманите за смртта на десетиците илјади нивни сонародници, кои беа масакрирани од страна на муслиманите во Братунац и на други места во Босна, во текот на граѓанската војна и исто за време на Втората Светска Војна.Oni iskreno misle da su njegovi oficiri i vojnici, koji su 11 jula 1995. osvojili Srebrenicu, koja je bila pod zaštitom holandskih jedinica UN, i odvojili žene i decu, a onda pobili skoro sve muškarce iz ovog grada i okoline, izvršili pravednu osvetu nad Muslimanima za smrt desetina hiljada njihovih sunarodnika koje su Muslimani ubili u Bratuncu i drugim gradovima u Bosni tokom građanskog rata i Drugog svetskog rata.
6Спротивно на тоа, во Србија исто така постојат и оние кои сметаат дека случајот „Сребреница“ е најголемото државно понижување на сите времиња.Nasuprot njima, u Srbiji postoje ljudi koji slučaj „Srebrenica“ smatraju najvećom nacionalnom sramotom ikad.
7Некои од тие луѓе се интелектуалци, уметници и членови на бројни граѓански движења, како на пр. Шкарт, Центар за културна деконтаминација и Жените во црно од Белград.Među njima su intelektualci, umetnici i članovi brojnih građanskih pokreta iz Beograda kao što su „Škart“, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom.
8Тие соработуваат со мајките од Сребреница кои во масакрот ги изгубија своите најблиски .Oni sarađuju sa majkama iz Srebrenice koje su u masakru izgubile svoje najmilije.
9на 7-ми јуни годинава, тие одржаа еден собир под име „Еден пар чевли, еден живот“ - во центарот на главниот град каде собраа 8372 пара чевли (според нив тој е официјалниот број на жртвите) за да направат еден споменик посветен на жртвите од Сребреница во Белград.Sedmog jula ove godine, oni su u centru glavnog grada održali skup „Par cipela, jedan život“ gde su prikupljali 8372 para cipela (što je prema njima zvaničan broj žrtava) da bi žrtvama iz Srebrenice podigli spomenik u Beogradu.
10На веб-сајтот bezimena.org, блогерот Sonja ја постира повторно изјавата на организаторот, издадена вечерта пред собирот, на крајот на Јуни.Na web sajtu „bezimena.org“, blogerka Sonja je objavila saopštenje organizatora koje je izdato krajem juna.
11Еве еден извадок од неа:Ovde je jedan odlomak:
12Акцијата беше инспирирана од една меѓународна иницијатива во која учествуваат жените од Сребреница.Akcija je inspirisana međunarodnom inicijativom, u kojoj učestvuju žene Srebrenice.
13Ја огранизираме оваа акција, адаптирана на нашиот личен политички и етички концепт, од единствена причина што сакаме да учествуваме и да сочуствуваме со нив.Upravo zbog njihovog učešća i naše želje da se solidarišemo sa njima, organizujemo ovu akciju koja je prilagođena našem političkom i etičkom kontekstu.
14Оваа акција е упатена кон граѓаните на Србија и можат да учествуваат сите , очекуваме од нив независно да издигнат еден постојан споменик, кој ќе биде нивен личен израз на одговорност и солидарност со жртвите. […]Akcija je participativna i usmerena prema građanima/kama Srbije, od kojih se očekuje da sami podignu trajni spomenik, kojim će se izraziti solidarnost i odgovornost prema žrtvama. […]
15[…]Ги повикуваме граѓаните да подарат чевли и да ги остават своите пораки за семејствата на жртвите.[…]
16Неопходно е да го оставите вашето лично име или името на оној што ги подарува чевлите.Pozivamo građane i građanke Srbije da doniraju cipele i u njih ostave svoje poruke namenjene porodicama žrtava genocida.
17Имињата на луѓето кои подарија чевли и на оние кои оставија пораки ќе бидат забележани.Prilikom donacije treba upisati svoje ime ili ime osobe koja daje cipele.
18Идејата на овој настан е, кога споменикот ќе се изгради, имињата на сите донатори ќе бидат напишани на комеморативна плоча […]Imena ljudi koji su donirali cipele i njihove poruke biće zabeleženi i upisani u registar, sa idejom da se po izgradnji spomenika, prenesu na spomen ploču.
19Граѓаните можат да остават чевли и пораки покрај големото пано, кое е поставен вдолж тротоарот на улицата Кнез Михајлова .Građani su na dugačkom platnu koje je bilo položeno na pločnik duž Knez Mihajlove ulice mogli ostaviti cipele i poruke.
20На паното пишуваше: „Одговорност и солидарност - Жените во црно за Човекови права - Жените во црно против војната“.Na platnu je pisalo: “Odgovornost i solidarnost - Žene u crnom za ljudska prava - Žene u crnom protiv rata”.
21Поради заканите од страна на екстремни националистички групи кои им беа испратени на организаторите, Специјалните единици на Полицијата го заштитуваа собирот.Zbog pretnji koje su organizatorima uputile ekstremne nacionalističke grupe, specijalne policijske jedinice su obezbeđivale skup.
22Пред почетокот на собирот, движењето на српските националисти „Наши“, издадоа официјална изјава повикувајќи ги цинички луѓето да дојдат на Кнез Михајлова улица и заради економската криза, да ги земат чевлите од „црните ленти“ за да можат да ги носат.Uoči tog događaja, nacionalističko udruženje „Naši“, izdalo je zvanično saopštenje u kome je na ciničan način pozvalo građane da dođu u Knez Mihajlovu ulicu i da, zbog ekonomske krize, uzmu cipele sa crnog flora.
23Светлана Слапшак, антрополог и теоретичар на културата, зборувајќи на Радио Слободна Европа, рече дека ваквите потези од групи за човечки права беа очекувани и дека заради тоа, секоја активност поврзана со процесот на соочувањето со минатото е важна, сѐ додека постои едно застрашувачки ниско ниво на јавна и на граѓанска одговорност во Србија за оние кои страдаа најмногу.Govoreći za Radio Slobodna Evropa, Svetlana Slapšak, antropološkinja i teoretičarka kulture je rekla da su ovakvi potezi desničarskih grupa bili očekivani i da je zbog toga svaka aktivnost koja se odnosi na proces suočavanja sa prošlošću veoma važna dok u Srbiji postoji zaprepašćujuće nizak nivo javne i građanske odgovornosti prema onima koji su najviše patili.
24Таа смета дека власта исто така може да се смета за морално одговорна бидејќи не организира слични јавни активности.Ona takođe misli da bi se vlast mogla smatrati moralno odgovornom zbog toga što ne organizuje slične aktivnosti.
25Сташа Зајовиќ, госпоѓа од Жените во црно, координатор на акцијата рече:Staša Zajović, predstavnica Žena u crnom i koordinatorka akcije je rekla:
26Давањето на чевлите го обележува прифаќањето на фактот дека геноцидот во Сребреница се случи и исто така, обележува [изразување на] сочувство и солидарност со оние кои загинаа.Poklanjanje cipela označava prihvatanje činjenice da se u Srebrenici dogodio genocid, kao i saosećanja i solidarnosti sa ubijenima.
27Дополнително, објаснува што симболизира чевелот:Ona je dalje objasnila kakvu simboliku imaju cipele:
28За мене, чевлите се отисок на луѓето кои останаа во Сребреница и овој отисок е исклучително важен во мојот живот.”Cipele su za mene trag koji su ostavili ljudi u Srebrenici i taj trag je jako važan u mom životu.
29Тие чевли се симбол на животите кои згаснаа и сакаме простор за секој чевел, бидејќи оние кои беа убиени не се само мртви коски. Тие се луѓе чии соништа, желби, љубов и таги беа убиени.Cipele su simbol života koji je ubijen i mi imamo nameru da iza svake cipele ostavimo jedan prostor jer ti ubijeni nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni i, takođe, cipele su simbol kretanja”,
30Исто така, чевлите се симбол на движењето. И покрај присуството на неколку десетици членови на националистичките групи во центарот на Белград, истовремено со Жените во црно кои го изведуваа своето хумано движење за геноцидот во Сребреница собирајќи чевли, овој симболичен собир, кој се одржа кратко пред официјалната церемонија во Поточари на комеморативната средба за жртвите во Сребреница, заврши без инциденти.Uprkos prisustvu nekoliko desetina članova nacionalističkih grupa u centru Beograda u isto vreme dok su, prikupljajući cipele, Žene u crnom izražavale svoj ljudski stav o genocidu u Srebrenici, ovaj simbolični performans, koji je održan uoči zvaničnog obeležavanja pomena srebreničkim žrtvama u Potočarima, je završen bez incidenata.
31Претседателот Борис Тадиќ присуствуваше на комеморативната церемонија во ПоточариPredsednik Tadić prisustvovao komemoraciji u Potočarima
32Секоја година, во меморијалниот комплекс во Поточари се одржува церемонијата во спомен на жртвите од геноцидот во Сребреница кои броеја повеќе од 8.000.U memorijalnom kompleksu u Potočarima svake godine se održava ceremonija u znak sećanja na više od 8000 žrtava genocida u Srebrenici.
33Годинава, на настанот присуствуваше Претседателот на Република Србија, г-динот Борис Тадиќ.Ove godine tom događaju je prisustvovao predsednik Republike Srbije, gospodin Boris Tadić.
34Според BBC на српски, по повод овој настан, Претседателот го изрази своето жалење за жртвите и додаде дека Србија нема да ја прекине потрагата по извршителите на воените злосторства, а особено по Ратко Младиќ.Prema BBC-iju na srpskom, on je tom prilikom izrazio žaljenje zbog žrtava i dodao da Srbija neće prestati da traga za počiniocima ratnih zločina, naročito za Ratkom Mladićem.
35Ова е трагедија за Босанците, но исто така и за сите луѓе кои живееја во поранешната Југославија.Ovo je tragedija bošnjačkog naroda, ali i svih ljudi koji su živeli na prostoru bivše Jugoslavije.
36Оваа страница на историјата не може да се заврти сѐ додека оние кои се одговорни за злосторствата се наоѓаат на слобода.Ova stranica istorije ne može da se zatvori sve dok ne budu osuđeni svi oni koji su za to krivi.
37Порано годинава, Парламентот на Република Србија усвои Декларација за Сребреница.Ranije ove godine, Parlament Republike Srbije je usvojio Deklaraciju o Srebrenici.
38По тој повод, блогот „Srebrenica-genocide“ го издаде целиот текст на Декларацијата и заклучи:Tim povodom, blog „srebrenica-genocid“ je objavio kompletan tekst Deklaracije, i zaključio:
39…Со оваа Декларација, Србија официјално призна дека Србите извршија геноцид во Сребреница во Јули 1995……Sa ovom Deklaracijom, Srbija je zvanično priznala da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici u julu 1995…
40И покрај тоа што интелектуалци, адвокати и обични луѓе очекуваа Декларацијата да ги дефинира злосторствата во Сребреница како геноцид, тоа не се случи.Iako su neki intelektualci, pravnici i obični ljudi očekivali da će Deklaracija definisati zločin u Srebrenici kao genocid, to se nije dogodilo.
41Очигледно е дека клучниот збор („геноцид“) беше намерно изоставен од оригиналниот текст, бидејќи во Србија постојат многу луѓе кои (како што е веќе изјавено) го негираат геноцидот во Сребреница и наместо тоа го дефинираат како праведна одмазда.Očigledno je da je ključna reč („genocid“) namerno izostavljena u originalnom tekstu zato što u Srbiji ima mnogo onih koji, kao što je već rečeno) negiraju da je u Srebrenici izvršen zločin, nego to definišu kao pravednu osvetu.
42Исто така, многу луѓе од Србија и Република Српска, се вознемирени од српските власти, бидејќи тие никогаш не присуствувале на комеморативната церемонија за 3.267 српски жртви, кои беа брутално убиени во Братунац во 1992 и 1993.Takođe, mnogo ljudi iz Srbije i Republike Srpske zamera vlastima iz Srbije zato što nikada ne prisustvuju obeležavanju uspomene na 3267 srpskih žrtava koje su brutalno ubijene u Bratuncu 1992. i 1993.
43Новинарката Ана Вујевиќ, во една статија во белградскиот неделник „Печат“ на 8-ми јули 2010, нуди едно објаснување зошто Претседателот на Република Србија не сака да го посети Братунац:U članku koji je 8. jula 2010. objavljen u beogradskom nedeljniku Pečat, novinarka Anja Vujević je ponudila objašnjenje zašto Tadić ne želi da poseti Bratunac:
44Тадиќ знаеше дека во Поточари не се погребани ниту едно дете или жена, за разлика од православните гробишта во Братунац, Сребреница и Скелани.Zna Tadić da u Potočarima nema sahranjena nijedna žena i nijedno dete, za razliku od pravoslavnih grobalja u Bratuncu, Srebrenici i Skelanima.
45Тогаш, разбирливо е зошто не сака да го посети Братунац на 12-ти јули. Што би ѝ рекол на Милица Димитријевиќ, чии синови, петгодишниот Александар и десетгодишниот Радисав, беа убиени во Братунац на 16-ти јануари 1993, од истите оние луѓе, со кои само еден ден пред тоа, беше заедно [во Поточари] и им се извинуваше?I zato je razumljivo da 12. jula ne bude u Bratuncu jer šta bi rekao Milici Dimitrijević čiju decu, petogodišnjeg Aleksandra i desetogodišnjeg Radisava, 16. januara 1993. godine, ubiše isti oni s kojima je dan ranije stajao i kojima se izvinjavao!?
46Што би му рекол на Цветко Ристиќ, кој на тринаесет годишна возраст ги изгуби сите најмили: својот татко Новак (42), мајката Иванка (43), сестрата Митра (18) и братот Миша? Или, што би можел да му рече на малиот Брана Вучетиќ, кој на деветгодишна возраст беше донесен во кампот на Ориќ и ги загуби својот татко, мајка и брат?Šta bi rekao Cvetku Ristiću koji je kao trinaestogodišnjak ostao bez igde ikog svog, bez oca Novaka (42), majke Ivanke (43), sestre Mitre (18) i brata Miće, ili, malom Brani Vučetiću koji je kao devetogodišnjak odveden u Orićev logor i ostao bez oca, majke i brata!?
47Како би можел да се соочи со болката на несреќната мајка Славка Матиќ која ги закопа двете ќерки Снежана и Гордана, во цветот на нивната младост, или со Иванка Ракиќ, која сеуште ја притиска на своите гради сликата од изгоренотот тело на нејзиниот син Ненад, или Марија Јеремиќ, која сѐуште ги бара коските на нејзиниот син Марко, пали свеќа за Радован и сонува дека ќе го закопа Марко до него?Kako se suočiti s bolom u očima nesrećnih majki Slavke Matić, koja u pupoljku mladosti sahrani svoje kćeri Snežanu i Gordanu, ili Ivanke Rankić koja i danas na grudima steže sliku ispečenog sina Nenada, ili Marije Jeremić koja još uvek traga za kostima svoga sina Marka, a Radovanu pali sveće, sanjajući da će pored njega ukopati i Marka!?
48Како ќе ја погледне Ана Младеновиќ, која не може дури и да се сети на нејзиниот татко Анѓелко, но сиот нејзин живот го живее со мислата дека му беше отсечена главата и со неа играа фудбал?Kako u oči pogledati Anu Mlađenović koja oca Anđelka ni upamtila nije, ali čitav život živi sa spoznajom da su mu odsekli glavu i njom igrali fudbal!?
49Какво оправдување да му понуди на 76-годишниот Драгомир Миладиновиќ, од малото селце Јежестица кај Кравица, кој веќе 18 години живее со болна рана - без своите синови Ратко и Ѓорѓе?Koje opravdanje naći za sedamdesetšestogodišnjeg Dragomir Miladinović, iz kravičkog zaseoka Ježeštica, koji predugih osamnaest godina nosi dve neprebolne rane - sinove Ratka i Đorđa…