# | mkd | srp |
---|
1 | Светски ден на книгата: Животите на жените во огледало на нивните мажи | Svetski Dan Knjige: Životi žena u ogledalu njihovih muškaraca |
2 | | Ima tako puno muškaraca u životu jedne žene, od prvog do poslednjeg: otac, deda, sin, brat, ljubavnik, muž, šef, kolega. |
3 | Постојат многу мажи во животот на една жена, од првиот до последниот: «татко, дедо, син, брат, љубовник, маж, шеф, колега»…Некои се присутни, други се заборавени, заминати, некои сé уште мистериозно се тука, заробени или страдаат, се менуваат, остануваат; и споени заедно, нивните портрети и придонеси подобро ќе ги отсликаат отколку што би можела таа самата, жената која минува по нивниот пат, во интимни и деликатни приказни, тажни и инспиративни, забавни и скромни, кои се интроспективни и разјаснуваат историски и социјални минати времиња. | Neki su ovde, neki su zaboravljeni, neki su otišli, neki su nekako misteriozno još tu, privlačni, prežaljeni, promenljivi, stalni, drugačiji. Svi zajedno, njihovi portreti i doprinosi, opisaće više nego što bi ona to mogla sama da uradi, žena koja se našla na njihovom putu, u ličnim i zamršenim pričama, srceslamajućim i onim koje inspirišu, smešnim i skromnim, onim koji teraju na razmišljanje i onim koji bacaju svetlost na istorijske i društvene pozadine. |
4 | Прва на мојата листа на откритија беше Дениз Бомбардие, новинар, новелист, есеист, и медиумска личност од Квебек, добро позната по извонредните известувања и честопати по смислата на хумор која ја користи за критикување. | Prva na mojoj listi otkrića je Denise Bombardier, novinarka, romanopisac, esejist, i osoba sa ekrana iz Quebec-a, dobro poznata po izuzetnim reportažama i često zajedljivim osećajem za humor. |
5 | Во «Nos hommes» (1995) таа пишува, како што е цитирано во литературниот блог на Никол Савардс [француски]: | Kako je navedeno u knjževnom blogu Nicole Savards-a [Fr], ona je napisala u 'Nos hommes' (1995): |
6 | Мажите, таа вели, се суштества кои не инспирираат за секој од нив, секој претставува дел од некој друг. | Muškarci, kaže ona, su bića koja nas inspirišu za svakoga od njih, i svaki je slika i prilika onog drugog. |
7 | Покрај тоа, мажот е онаа личност која им дава на жените нова свест за нив самите. | Još nešto, muškarac je ona osoba koja u nama ženama budi novu svest o nama samima. |
8 | На некој начин, тие се она што ние посакуваме да бидат: заљубени, љубовници, пријателски, професионално, заводнички, понекогаш сурово настроени, и често преплашени од моќта што жената ја има врз нив. | Oni su na neki način ono što mi želimo da budu: zaljubljeni, ljubavnici, tvrdoglavi, prijateljski raspoloženi, profesionalni, zavodni, ponekad okrutni, i često prestrašeni zbog moći koju žena ispoljava nad njima. |
9 | На крај, овие мажи се слика на тоа што жената сака да биде, тоа што мисли дека е или « тоа што загубила надеж дека ќе стане». | Na kraju, ti muškarci su slika onoga što žena želi da bude, misli da jeste ili je 'izgubila svu nadu da će to biti.' |
10 | Камил Лоренс [француски] претставува контроверзен тренд во француската литература, наречен «автофикција», кој што комбинира автобиографија и фикција. | Camille Laurens [Fr] predstavlja kontraverzan trend francuske literature koji se zove 'autofikcija' koji kombinuje autobiografiju i fikciju. |
11 | Во 2000-та година, ја објави «Dans ces bras-là» («Во тие раце »), која што и ја донесе наградата Фемина, книга која ballerines ou converses ја обожува [француски]: | 2000 godine izdala je roman Dans ces bras-là ('U ovim rukama') za šta je dobila Femina nagradu, knjiga koju su volele [Fr] devojke koje nisu bile balerine. |
12 | Мажи. | Muškarci! |
13 | Каква тема. | Kakva tema! |
14 | Возбудливо. | Gramziva. |
15 | Додека ги читаме овие редови ми беше жал што сум жена. | Dok sam čitala ove redove bilo mi je žao što sam žena. |
16 | Би обожавала да сум машко со цел подобро да разберам што се случува во главите на жените кои се соочуваат со нас, но јас сум женско, јас само прифаќам да одам по хаотичниот пат на една хероина со посредство на љубовта. | Volela bih da sam muškarac zato što bih onda bolje razumela šta se dešava u stomacima žena koje srećemo, ali ja sam žena, ja ćutke pristajem na haotični put kroz ljubav gde moram biti junakinja. |
17 | Бидејќи секогаш постои љубовна приказна со маж - било да е татко, дедо, син, брат, љубовник, сопруг, шеф, колега. | Pošto uvek ima ljubavne priče s muškarcem, bez obzira da li je to otac, deda, sin, brat, ljubavnik, muž, šef, kolega. |
18 | Но, мој фаворит е без сомневање My Men (Мојот маж) од Малика Мокедем, алжирска писателка со живеалиште во Франција, каде студираше медицина и долго беше на пракса како нефролог, пред да реши целосно да се посвети на литература. | Ali, moj favorit je My Men koji je napisao Malika Mokkedam, pisac iz Alžira koja se dokazala u Francuskoj gde je studirala medicinu i dugo praktikovala kao stažista, pre nego što je odlučila da se posveti književnosti. |
19 | Ќерка на една неука, поранешна номадска фамилија од Јужен Алжир, таа успеа да се избори за својот независен живот против тешките традиции на времето и нејзината фамилија, и преку огромната моќ на нејзината решителност, стана она што секогаш посакуваше да биде. | Ćerka iz nepismene, nekada nomadske porodice iz Južnog Alžira, uspela je u borbi za svoj nezavisan život uprkos strogim tradicijama vremena i njene familije, i uz snagu svoje odlučnosti postala ono što je želela da bude. |
20 | Таа пишува: [Фр]: | Ona piše [Fr]: |
21 | Го оставив татко ми да научам како да ги сакам мажите, и заминав на континент сѐ уште непријателски, бидејќи е непознат… Застанав на нивна страна, но и против нив. | Napustila sam tatu da bih naučila kako da volim muškarce, a to je jedna neprijateljska teritorija zato što je strana za mene… Spremila sam se za dobro i loše. |
22 | Тие претставуваа сé што ми беше потребно да освојам со цел да се здобијам со слобода. | Oni predstavljaju sve ono što ja moram da osvojim da bih dostigla slobodu. |
23 | La muse agitée, блогерот од книжарницата Валариус е ентузијаст [Фр]: | La muse agitée, bloger iz Vallauris knjižare, je oduševljen [Fr]: |
24 | Мажите во нејзиниот живот се оние кои се грижеле за неа и кои ја поддржувале, оние против кои се борела, оние до кои спиела, оние со кои водела љубов. | Ovo je 'karta za igranje' Malike Mokkadem koja odmotava konce njenog života kao kada biste otvorili fijoku punu uspomena. |
25 | | Tamo čuva stvari kao što su njeno detinjstvo male devojčice iz Alžira koja je manje važna od njene braće i od nje se traži da bude što više nevidljiva, njene tinejdžerske godine kao devojčice koja nalazi u knjigama i učenju otvorena vrata ka slobodi, mlada žena željna ljubavi, nezavisna i odlučna, žena koja je izgrađena na sopstvenim ranama, kulturi, ljutnji, i duboko urezanoj potrebi za priznavanje na ovom svetu. |
26 | | Muškarci u njenom životu su oni koji su joj bili važni i koji su je podržavali, oni protiv kojih se borila, s kojima je spavala, za koje je vodila ljubav. |
27 | Нивните интимни обележја го обележуваат животот на авторката со здружени сили и со горчливи разочарувања […] | Njihova intimna obeležja su na život autorke utisnuli obeležja i snage i gorkih razočarenja. […] |
28 | Книгата се чита како една животна приказна, сведоштво, доверба, еден вид шамар в лице на воспоставениот поредок, незнаењето и робувањето, сурова вистина која што не обвинува, туку ја обвиткува иднината на една весела надеж за алжирската жена. […] | Knjiga se čita kao životopis, svedočenje, iskreno izlaganje, kao neki šamar utvrđenom redu, neznanju i ponižavanju, sirova istina koja ne podiže optužnicu nego oblikuje budućnost radosti željnim ženama u Alžiru. […] |
29 | Оваа трка со пречки со која се соочуваат жените не води до големата алжирска новелистка Асија Џебар, која што е и преведувач, снимател и професор по франкофонска литература при Универзитетот во Њујорк, како една од малкуте жени некогаш прифатени на Француската академија. | Rasna diskriminacija na koju žene nailaze vodi nas do alžirskog pisca Assia Djebar, koja je i prevodilac, filmski radnik, i profesor Francuske književnosti na New York University, jedne od malo žena koje su primljene na Fancusku Akademiju (Académie Française). |
30 | Меѓу нејзините најзначајни дела и ракописи вредни за паметење се L'Amour, la Fantasia (1985), и Femmes d'Alger dans leur appartement (2002). | Njena priznata dela obuhvataju L'Amour, la Fantasia (1985), i Femmes d'Alger dans leur appartment (2002). |
31 | На својот блог Le bateau libre, литературниот критичар Фредерик Ферни пишува за нејзината најнова книга Nulle part dans la maison de mon père («Никаде во куќата на татко ми», 2007) [француски]: | Na svom blogu Le bateau libre, književni kritičar Frédéric Ferney ističe sledeće u vezi njene nove knjige 'Nulle part dans la maison de mon père' ('Nigde u kući moga tate', 2007) . […] |
32 | Насловот звучи и како негирање и како дозвола, но успева да го исполни ветувањето. | Naslov zvuči i kao poricanje i kao prihvatanje; sigruno će ispuniti svoje obećanje. |
33 | […] Дали пораснувањето значи да се научи да не се почитува? | […] Da li odrastanje znači naučiti kako da se ne pokoravate? |
34 | Како може да се порасне без да се предаде некого (и без да се предадеш самиот себе)? | Kako možete odrasti a da ne izdate (i to da izdate sebe)? |
35 | Како може да останеш верен само на себе без да се одречеш од својот народ? | Kako možete ostati verni sebi a da ne odbacite svoje ljude? |
36 | Асија Џебар ги има овие зборови « Кажи си збогум », зборови кои секој има слобода да ги разбере на свој начин. | Assia Djebar kaže sledeće: Poželi sebi oproštaj, što svako može razumeti na svoj način. |
37 | Она што ги поврзува повеќето алжирски писатели кои пишуваат на француски јазик е нивниот стил, нивното богато и живописно, енергично и никогаш неосиромашено справување со јазикот, како и храброста на нивните ликови. | Ono što povezuje većinu pisaca u Alžiru koji pišu na francuskom je njihov stil, njihova bogata i živopisna, snažna i nikada ukočena upotreba jezika, kao i smelost tema koje obrađuju. |
38 | Така, на крај нешто нé одвлекува од судбината на жените, се чувствувам присилен да го завршам ова резиме и да ви го задржам вниманието со книгите на Јасмина Кандра (псевдоним за маж, за да избегне воена цензура за време на граѓанската војна во Алжир)] чиишто Wolf Dreams (1999), The Swallows of Kaboul (2002 година) The Attack и The Sirens of Baghdad (и обете во 2006 година), меѓу другото, имаат за цел «да им дадат на читателите од Западот шанса да го сфатат јадрото на проблемот кој што вообичаено го допираме само на површината (тоа е фанатизам) . | Tako, na kraju, nošen sudbinom žena, mislim da se od mene očekuje da završim ovaj kratak pregled sa novim knjigama Yasmina Khadra (umetničko ime za muškarca, da bi se izbegla vojna cenzura za vreme građanskog rata u Alžiru), čiji Vučji Snovi (Woolf Dreams, 1999), Lastavice Kaboula (The Swallows of Kaboul, 2002), Napad (The Attack) i Sirene Bagdada (The Sirens of Baghdad, obe 2006), među ostalima, nastoje da 'pruže čitaocima na Zapadu priliku da razumeju srž problema koji on često samo lagano dotakne (tj. fanatičnost). |
39 | Повеќе за овој фасцинантен автор на овие блогови: Un oeil sur la planète, и Cocola's [француски]. | Više o ovom uzbudljivom piscu na ovim blogovima: Un oeil sur la planète i Cocola's [Fr]. |